Гимназијалац природњак


                  Употреба и злоупотреба интернета

Данас, готово да не можемо да замислимо живот без интернета и садржаја које нам он пружа. Поставља се питање, у које сврхе га најчешће користимо, и да ли смо свесни танке линије између његове употребе и злоупотребе. 
Гимназијалка, Јелена Чупић, је покушала да одговори на ова питања, спроводећи занимљиву анкету, и анализирајући резултате које је том приликом добила.






Гимназијалци, овај пут у улози истраживача и репортера, на веома креативан начин, доносе нам приче о занимљивом морском свету. 

                                                         

                                               РЕПОРТАЖА 

    Данас се налазимо на једној егзотичној плажи у Грчкој. Дестинација коју сви радо посећујемо. Овај део године не може да прође без узбуђења и занимљивости.

    Група девојака данас је приликом пливања видела најпримитивније, сесилне животиње. Једна девојка угледала је светло плавог сунђера, његова боја је била попут боје неба. Њена другарица је 20 минута после тога угледала сунђера боје Сунца.

    Овај организам је асиметричан, његово тело може бити различитог облика, притом приликом њиховог дељења на више делова од сваког настаје нови организам. Имају врло чудан начин исхране, они филтрирају храну, хране се врло ситним честицама. Због ове чињенице они насељавају само чисте воде. Многобројне, а опет једноставне, ове животиње имају или минерални или органски скелет. Хермафродитини су организми, али исто тако имају и способност пупљења.

    Док сам слушала девојке које су наишле на сунђере, била сам одушевљена њиховим знањем и сликовитим причањем.

    Мало после ове занимљиве приче, на другој плажи, дечак од само осам година наишао је на медузу.

„Пажљиво са њом, то је врста жарњака, карактеристична за свако море. Они имају жарне и епителомишићне ћелије, као и жарни конац који их штити од непријатеља и помаже им у исхрани. Имају мрежасти нервни систем и минерални или ражни скелет, “ каже један од туриста који се задесио на плажи и додаје: „Поред овог облика постоје и полипи који имају неке одлике супротне од медуза“.

    Дупљари тј. жарњаци углавном су сесилни организми. Дечак је пронашао плаву медузу, њихове боје се разликују од оних тамних до врло светлих нијанси. Поред медуза у морима се могу наћи и морске сасе и корали.

    Када кажемо животиње углавном сви прво помислимо на птице, инсекте, ретко ко помисли на овакве врсте животиња. Иако су једноставни и скривени у морским дубинама, заслужују нашу пажњу као и остали организми.

Наташа Шушуловић IIд1


                                                               МОРСКИ СВЕТ

    Неколико дана смо се бавили истраживањем морског света, а неке од вести поделићемо са вама.

    У једном од летовалишта у Грчкој, Оlympic Beach, дошла је екскурзија. Пливајући близу обале, деца су приметила медузе. Наравно да никоме није било свеједно, јер познато је да када медуза пецне може да буде веома болно. Ова вест је стигла до нас и наша екипа се упутила на једну од плажа, где смо питали децу да ли они знају каква су бића медузе, а они су нам дали много занимљивих одговора. На питање шта су то медузе, одговорили су врло сигурно: „Медузе су дупљари“. 

    Даљу причу о медузама наставио је дечак Филип. Он је за наш портал испричао да медузе, за разлику од осталих дупљара имају своју телесну дупљу за исхрану и кретање и да су оне у облику звона, а да се на доњој страни тела налази усни отвор. Још нам је и рекао да се оне хране раковима, мекушцима и рибама, и да се разликују по половима, тако да је већ јасно и како се размножавају. Филипу је посебно скренуло пажњу кретање медуза, па га је и описао. Оне се крећу тако што своје звоно напуне водом, а потом избацују и тако их млаз покреће, а уз то имају ножице на доњој страни тела које такође помажу у кретању, рекао је дечак. Он додаје на то још и да сваки дупљар има жарне ћелије и да нас због тога опеку. Мале медузе су опасне јер нису видљиве, а велике јер садрже отров. Захвалили смо се дечаку на информацијама, а он се вратио назад на купање у топлом мору, без обзира на напад медуза.

    Неколико дана касније наша екипа је стигла на место на којем се дешавао истраживачки пројекат. Тачније, реч је о истраживању морског дна, а у том задатку је учествовао и један новинар нашег портала. После дужег времена проведеног под водом, изронили су, а колега аматер нам је одмах испричао утиске. Рекао нам је да је видео много тога, али највише му се свидео морски сунђер, јер је први пут то видео, али није сигуран да ли је то биљка или животиња. Стручњаци су нам одговорили да су научници прво мислили да су сунђери биљке, али се после неког времена анализом утврдило да они имају и животињске функције. Јако су корисни јер пречишћавају воду и служе многим рибама као скровиште и заклон. Они су нам још рекли да би о њима могли причати дужи временски период, али издвојили су неколико битних информација. Рекли су нам да сунђери насељавају морске и слатководне воде, и једни су од најстаријих организама који настањују нашу планету. Много је врста ових оранизама, а научници прогнозирају и око чак 15000 врста, свих могућих облика, боја и величине. Што се тиче кретања, рекли су нам да су они причвршћени за подлогу, а хране се бактеријама, једноћелијским алгама и праживотињама. Сунђери имају шупљину где улази вода, планктони и кисеоник за дисање и на тај начин се хране и дишу, а многима то изгледа као само филтрирање воде, јер то заправо и јесте, односно један просечан сунђер на тај начин дневно пречисти и преко 2000л воде. Размножавају се тако што мужјаци испуштају своје ејакулате, а женке сунђера испуштају јаја за оплодњу у воду и из оплођених јаја развијају се слободно плутајуће ларве, које се касније преобразе у млад сунђер када нађу погодно место да се настане.
                                                                                                                                                                                                                                     
                                                                                      Марина Јузбашић, IIД1


,,Ми не наслеђујемо земљу од својих предака, ми је позајмљујемо од своје деце" 

(индијанска пословица)

Дан планете Земље обележава се 22. априла и има за циљ подизање свести људи о угрожености животне средине. Гимназијалци су свесни проблема који нагризају нашу планету и покушавају да нас пробуде.

Анђела Делић, 3о2, и Наталија Ђукановић, 3д1


Тијана Дропчевић, 2о2, и Анастасија Карајловић, 2о2


Ела Глишић, 3д2, и Софија Пешић, 3д2




                                                                                                                          
                                                                                                                          







Нема коментара:

Постави коментар